Lekovite biljke - Prirodni lekovi - Prirodne metode lečenja - Recepti i saveti za prirodno lečenje

Krompir Krompir se po nekim istoricarima, kod nas gaji nesto vise od 200 godina, a ne od pre 400 godina, kako neki tvrde. Ovo povrce potice iz Juzne Amerike, sa prostora koje danas zauzimaju teritorije Perua i Bolivije. Prema nekim izvorima, krompir u Evropu nije doneo engleski gusar Drake, vec nemacki kralj Fridrih Veliki uprkos snaznom otporu tadasnjih poljoprivrednih strucnjaka.

Zanimljivo je da je nekadasnja Brandemburska poljoprivredna komora dugo od toga odvracala kralja Fridriha, uveravajuci ga da ce sadjenje krompira (a usled pomanjkanja psenice i razi) izazvati glad.

Kasnije iskustvo je, medjutim, pokazalo da je krompir kvalitetna hrana, pogotovo u kombinaciji sa psenicom ili razi.

U isto vreme iz krompira su se poceli proizvoditi spiritus i skrob, dok je po jedna trecina proizvodnje u Nemackoj trosena za ljudsku, odnosno stocnu ishranu. Postoje razlicita misljenja o tome kome, zapravo pripada zasluga za prenosenje krompira u Evropu. Neki tvrde da je to zasluga Engleza Dzona Havkinsa trgovca robljem, koji je navodno, predao seme krompira apotekaru Geradeu 1565. godine. Ako bi se ovaj podatak zaista potvrdio, bilo bi najverovatnije da je krompir u Evropu dospeo iz Spanije, i to najpre u Nemacku, pa u Italiju, Belgiju, Austriju, Cesku i tako dalje.

Buduci da je u nekim pokrajinama Nemacke bilo slabo interesovanje za gajenje krompira jedan od velikih knezova je naredio da se krompir poseje u dvorsku botanicku bastu u Berlinu. Zanimljivo je da je u to isto vreme sadjenje krompira bilo zabranjivano u Burgundiji s motivacijom "da on istina podstice musku snagu, ali i zaziva neku vrstu gube". Pa ipak, nesto kasnije krompir postaje vrlo omiljen i u Francuskoj pa su u zelji da se njegovo gajenje sto vise rasprostrani, Luj XVI i Marija Antoaneta dolazili na dvorske balove zakiceni cvetom krompira. Posto se uverio u vrednost ovog novog poljoprivrednog proizvoda, kraljevsko-dvorski botanicar Parmantije je zasadio krompir nedaleko od Pariza sluzeci se jednom zanimljivim lukavstvom. On je naredio da posadjeni krompir po ceo dan cuva vojna straza, braneci svaki prilaz krompiristu. I bas zahvaljujuci ovome, seljaci iz susedstva su po noci pokrali sav krompir da bi ga zasejali na svojim imanjima. Oni su upravo ucinili ono sto je lukavi botanicar i zeleo da postigne - slobodno i masovno gajenje krompira. I tako je krompir osvajao sve vece povrsine. Kakvu je rasprostranjenost postigla ova kultura, najbolje pokazuje ovih nekoliko podataka: da se u Evropi (bez Rusije) poslednjih 30-tak godina krompir sadi na blizu 7.500.000 hektara, sa kojih se prosecno dobija preko 134.000.000 tona krompira. Ovo je bila mala istorija krompira a sada da predjemo na njegove karakteristike i sastav.

Posto je krompir u nasoj ishrani veoma zastupljen raduje nas cinjenica da je i koristan za organizam. On je izdasniji izvor kalijuma od banana. Jedan krompir srednje velicine (sa ljuskom) sadrzi oko 600 mg kalijuma. U njemu ima 10% preporucene dnevne kolicine vitamina B6.

Zatim, da budemo precizniji, 100 grama krompira sadrzi: 421 mg kalijuma, 1,8 mg kalcijuma, 23 mg magnezijuma, 20 mg vitamina C. A tu su i gvozdje, fosfor, cink, bakar, molidben, hrom, kao i brojne esencijalne aminokiseline. Posto se pomenuti minerali u najvecoj kolicini kriju odmah ispod ljuske, da bi ih u celosti sacuvali krompir bi trebalo kuvati ili peci sa ljuskom.

Sto se tice lekovitosti krompira tu najcescu primenu nalazi u svojstvu obloga za ublazavanje glavobolje ili povisene temperature. Nekada, dok jos nije bilo modernih lekova za snizavanje telesne teperature, kriskama krompira su se trljale ruke i noge osobama sa povisenom temperaturom. Protiv dijareje i zapaljenskih proseca kao sto je artritis, pije se voda u kojoj je kuvan krompir ili u kojoj je preko noci odstojao sirov krompir. Tada je bilo manje poznato da zahvaljujuci visokom sadrzaju vitamina B6, utice na proizvodnju dopamina i serotonina u organizmu, sto povoljno deluje na nervni sistem i centre za regulaciju raspolozenja. Eto sada znamo i to da nam krompir moze pomoci da se osecamo srecnije.

Svi tekstovi objavljeni na sajtu prikupljeni su sa najboljom namerom. O svakom pitanju, predlogu ili informaciji iz tekstova pre primene terapije konsultujte lekara. Nemojte da odlažete odlazak lekaru ili da se oglušite o prepisanu terapiju zbog informacija procitanih na našem sajtu. Medicina veoma brzo napreduje u novim saznanjima.

SEO optimizacija sajta: TotalDizajn, Beograd | Prijatelj sajta: MsBalkan | Web dizajn: Mungosoft - 2022. Sva prava zadrzana

Lekovite biljke - Prirodni lekovi - Prirodne metode lečenja - Recepti i saveti za prirodno lečenje

Priroda i zdravlje

Lekovite biljke

Hrana kao lek

Prirodno lecenje

Tablica kalorija

Krompir