Lekovite biljke - Prirodni lekovi - Prirodne metode lečenja - Recepti i saveti za prirodno lečenje

Priroda i zdravlje

Lekovite biljke

Hrana kao lek

Prirodno lecenje

Tablica kalorija

Organska hrana

Makrobioticka ishrana

Integralne zitarice

Mahunarke

Ishrana i zablude

Hrana kao ljudski organi

Morske alge

Riblje ulje

Kokosovo ulje

Masline i maslinovo ulje

Lan i laneno ulje

Susam beli i crni

Cija semenke

Leblebija i njena svojstva

Azuki pasulj

Javorov sirup

Jaja japanske prepelice

Med eliksir zdravlja

Orah hrana za mozak

Indijski orah

Badem snizava holesterol

Surutka prijatelj jetre

Kozje mleko

Jogurt produzava zivot

Rukola podize nivo energije

Kacamak dijeta

Banana i dijeta

Cokolada i kakao

Sok od sargarepe

Celer i limun protiv holesterola

Pomorandza zimi i leti

Limun i rak

Med i cimet za dugovecnost

Nar za plodnost

Borovnica za vid

Cicoka za dijabeticare

Namirnice za detoksikaciju

Namirnice protiv holesterola

Hrana za mrsavljenje

Hrana za srecu

Vitamini u tegli

5 sljiva dnevno

6 stabljika maslacka

Graviola leci rak

Mangostin lekovito tropsko voce

Japanska kaki jabuka

Aronija sibirska borovnica

Godži bobice za zdravlje ljudi

Acai bobice

Malina

Sumske jagode

Grozdje i vino

Kupine i kupinovo vino

Tresnje protiv reume

Visnje za bolji san

Grasak ubrzava metabolizam

Cvekla sprecava starenje

Breskva za pravilan rast

Kajsija i njena kostica

Jedan kivi dnevno

Spargla i asparagin

Lubenica i likopen

Dinja sadrzi zeaksantin

Paradajz cisti organizam

Brusnica jak antioksidans

Jabuka najbolja preventiva

Jabukovo sirce

Medno sirce

Voda i limun

Da li je soja zdrava

Kako se pravi senf

Kikiriki puter - da ili ne

Psenicne mekinje

Psenicne klice

Kukuruz

Ovas ili zob

Proso

Heljda protiv hipertenzije

Paprika bogata fitohemikalijama

Beli luk kao lek

Crni luk

Crvena i crna rotkva

Ljuta cili paprika

Kinoa hrana astronauta

Kupus za drugu planetu

Cimet za mrsavljenje

Articoka plemeniti pupoljak

Avokado

Brokoli

Bundeva

Zdrava domaca zimnica

Kajsije

KajsijeKajsija je, bicemo slobodni da kazemo, jos jedna kineska biljka. Iz Kine se polako odomacila u Persiji, zatim na Mediteranu sve dok je spanski istrazivaci nisu preneli i u Novi Svet. Tako je kajsija postala svetski poznato voce. Svaka prava domacica tesko da moze zamisliti svoj asortiman zimnice bez pekmeza od kajsija.

Kajsije su obiman izvor vitamina A. Svi vec dobro znamo da je ovaj vitamin koristan za vid. Osim toga, pozitivno utice na zdravo funkcionisanje imunog sistema, odrzavanje zdrave koze, mekog i kostanog tkiva. U 100 grama kajsija ima provitamina A toliko, da moze da zadovolji dnevne potrebe dece od cetiri do sest godina, ili 3/4 dnevnih potreba dece od sedam do devet godina.

Ovo mirisno voce sadrzi znacajnu kolicinu kalijuma. To je vrlo bitan mineral koji utice na regulaciju srcanog ritma, zdravo funkcionisanje misica, mozga, odrzavanje optimalnog balansa tecnosti u organizmu i drugih elementarnih procesa.

Kajsije se mogu pohvaliti jos i kolicinom gvozdja i bakra, pa su zbog toga vredne u ishrani osoba svih uzrasta, a posebno dece, trudnica i dojilja, kao i malokrvnih osoba.

Kada su zelene ili nedovoljno zrele veoma se tesko vare, pa ih treba jesti samo kada su potpuno zrele. Zrela kajsija se prepoznaje po umerenoj mekoci na dodir i opojnom mirisu.

Kostica kajsije

Kostica kajsije se jos naziva i gorki badem, a jedan je od najboljih izvora vitamina B17, koji se moze naci u semenkama voca kao sto su breskve, jabuke, sljive. Oko njih se jos uvek dosta raspravlja i polemise jer neki naucni izvori tvrde da je lekovita a drugi pak da je toksicna. Istina je kao i obicno, negde izmedju.

Kineska medicina gorke kostice kajsije preporucuje za lecenje artritisa, respiratornih organa, problema sa varenjem, visokog krvnog pritiska. U Rusiji se na primer, od 1845. godine upotrebljava kao lek protiv raka, a u SAD-u od 1920. godine.

Prema nekim istrazivanjima vitamin B17 zaista moze pomoci imunom sistemu u borbi protiv zlocudnih tumora. Nasuprot tome, stoji cinjenica da kostica kajsije sadrzi tragove cijanida a zna se da je cijanid veoma otrovna materija, koja u vecim kolicinama moze izazvati trovanje sa simptomima kao sto su: glavobolja, povisena telesna temperatura, mucnina i koma.

Zakljucak je da sa njima treba biti oprezan. Dve-tri kostice kajsija dnevno smatraju se bezbednom dozom a sve preko toga moze biti opasno u zavisnosti od telesne tezine osobe koja ih konzumira. Kada se zna koliko cijanida sadrzi jedna kostica kajsije i kolika je dozvoljena kolicina cijanida po jednom kilogramu telesne tezine, moze se precizno izracunati maksimalan dozvoljeni broj kostica koje se smeju pojesti u toku jednog dana.








Svi tekstovi objavljeni na sajtu prikupljeni su sa najboljom namerom. O svakom pitanju, predlogu ili informaciji iz tekstova pre primene terapije konsultujte lekara. Nemojte da odlažete odlazak lekaru ili da se oglušite o prepisanu terapiju zbog informacija procitanih na našem sajtu. Medicina veoma brzo napreduje u novim saznanjima.

Priroda i zdravlje | Lekovite biljke | Hrana kao lek | Dijeta | Blog | Kontakt | Uslovi koriscenja


SEO optimizacija sajta: TotalDizajn, Beograd | Prijatelj sajta: MsBalkan | Web dizajn: Mungosoft - 2022. Sva prava zadrzana