Lekovite biljke - Prirodni lekovi - Prirodne metode lečenja - Recepti i saveti za prirodno lečenje

Priroda i zdravlje

Lekovite biljke

Hrana kao lek

Prirodno lecenje

Tablica kalorija

Organska hrana

Makrobioticka ishrana

Integralne zitarice

Mahunarke

Ishrana i zablude

Morske alge

Riblje ulje

Kokosovo ulje

Masline i maslinovo ulje

Lan i laneno ulje

Susam beli i crni

Cija semenke

Leblebija i njena svojstva

Azuki pasulj

Javorov sirup

Jaja japanske prepelice

Med eliksir zdravlja

Orah hrana za mozak

Indijski orah

Badem snizava holesterol

Surutka prijatelj jetre

Kozje mleko

Jogurt produzava zivot

Rukola podize nivo energije

Banana i dijeta

Cokolada i kakao

Sok od sargarepe

Celer i limun protiv holesterola

Pomorandza zimi i leti

Limun i rak

Med i cimet za dugovecnost

Nar za plodnost

Borovnica za vid

Cicoka za dijabeticare

Namirnice za detoksikaciju

Hrana za mrsavljenje

Hrana za srecu

Vitamini u tegli

Graviola leci rak

Mangostin lekovito tropsko voce

Aronija sibirska borovnica

Godži bobice za zdravlje ljudi

Acai bobice

Malina

Sumske jagode

Grozdje i vino

Kupine i kupinovo vino

Tresnje protiv reume

Visnje za bolji san

Grasak ubrzava metabolizam

Cvekla sprecava starenje

Breskva za pravilan rast

Kajsija i njena kostica

Spargla i asparagin

Lubenica i likopen

Dinja sadrzi zeaksantin

Paradajz cisti organizam

Brusnica jak antioksidans

Jabuka najbolja preventiva

Jabukovo sirce

Medno sirce

Voda i limun

Da li je soja zdrava

Kako se pravi senf

Kikiriki puter - da ili ne

Kukuruz

Ovas ili zob

Proso

Heljda protiv hipertenzije

Paprika bogata fitohemikalijama

Beli luk kao lek

Crni luk

Crvena i crna rotkva

Kinoa hrana astronauta

Kupus za drugu planetu

Cimet za mrsavljenje

Articoka plemeniti pupoljak

Avokado

Brokoli

Bundeva

Zdrava domaca zimnica

Špargla

ŠparglaŠpargla ili šparoga (Latinski naziv: Asparagus officinalis) spada u seme lukova. U divljem stanju uspeva u mnogim krajevima Evrope i na Dalekom istoku. Višegodišnja je biljka. U Zapadnoj Evropi se gaji na velikim površinama, a kod nas uglavnom na malim, jer se manje upotrebljava.

Nadzemni delovi špargle su u vidu izdanaka i dok su još u stadijumu pupoljaka koriste se za jelo.

Inače, nadzemni deo stabla je obličast. Iz njega izbijaju nadzemne grane u vidu zeljastih stabala sa sitnim igličastim granama, nalik na lišće. Lišće se nalazi pri osnovi grana i ima oblik ljuspica.

Cvetovi su sitni, žuto-zeleni, s dugačkim petiljkama.

Plod špargle čine okrugle crvene bobice veličine zrna graška. Seme je trouglasto. U gramu može da se nađe i do 50 zrna, a litar zrna teži 800 grama. Moć klijanja semenke je pet godina, a kada se poseje niče za pet dana.

Šparglu su kao povrće upotrebljavali stari Egipćani, Grci i Rimljani. Oko 200. godine pre Hrista Kato je opisao kako se gaji špargla. U starom Rimu gajenje špargle je bilo veoma razvijeno, a takođe kod Arapa i potom u Španiji, čiji su gradinari smatrani naročito veštim u gajenju ove kulture. Docnije se ova biljka javlja i u krajevima oko reke Rajne u Nemačkoj, gde su joj Germani dali svoj naziv. Odande je raširena u ostale krajeve Evrope.

Kao što smo već rekli, špargla je bila poznata i veoma cenjena u starom Rimu, nalazila se na trpezi uglednih ljudi u srednjem veku. Ljudi su, dakle vrlo rano uočili da je ona veoma ukusno povrće i da sadrži neke dragocene sastojke. To je kasnije analizama i utvrđeno.

U svežoj špargli ima 1,62 do 1,75 posto belančevina, a u suvoj između 22 i 36 procenata.

Glavni koren sadrži amid asparaginske kiseline, stereoidne saponine i razne druge biološki aktivne materije. Mladi izdanci su bogati vitaminom C (34 mg), B1 (0,19 mg), B2, PP, a ima i provitamina A. Zreli plodovi špargle sadrže jabučnu i limunovu kiselinu i od njih se može praviti vino. Seme sadrži masno ulje i ima miris vanile.

Špargla i asparagin

Špargla se jede barena, u vidu salate, zatim pržena ili u čorbama. Koristi se i u lekovite svrhe (korenje, mladi izdanci i plodovi). Osnovno delotvorno dejstvo u špargli ima asparagin, pa je logično što se ova biljka na engleskom jeziku zove asparagus a na latinskom Asparagus officinalis. Naučnim istraživanjima je utvrđeno da asparagin snižava pritisak u arterijama, širi periferne krvne sudove, pojačava kontrakciju srčanog mišića, pa dolazi do usporavanja njegovog ritma, a povećava i izlučivanje mokraće. Ova supstanca je takođe potrebna za održavanje svojevrsne ravnoteže u centralnom nervnom sistemu, koja čini da ne budemo previše nervozni, niti preterano umireni. Dakle, doprinosi stabilnijem raspoloženju, a psihički stabilne osobe se mentalno bolje osećaju, imaju realnije poglede na svet, postižu bolje poslovne rezultate i donose pametnije odluke, u odnosu na one koje to nisu. Asparagin, tj. asparaginska kiselina je važna za pravilno funkcionisanje i zdravlje naših nerava.

Nedostatak asparagina u organizmu može dovesti do depresije, razdražljivosti, glavobolje, konfuzije, a u ekstremnim slučajevima, psihoze.

Ako se sada pitate kako je onda moguće imati zdrav nervni sistem bez upotrebe špargle, odgovor glasi: tako što i naš organizam može proizvoditi asparagin u jetri, a osim u špargli ima ga i u nekim drugim namirnicama, na primer u krompiru koji svi uglavnom jedemo.

A sada da se još malo vratimo na našu šparglu. Ćaj skuvan od suvih delova stabljike propisuje se protiv srčanih bolesti, bolesti bubrega i mokraćnog mehura. Čaj od špargle se pije tri puta u toku dana po pola čaše.

Špargla se upotrebljava i kao lek protiv kostobolje. U tu svrhu se iz izdanaka gnječenjem iscedi sok i kuva sa šećerom (deo soka - dva dela šećera). Tako se dobija sirup od špargle. Uzimaju se dve čajne kašičice sirupa nekoliko puta u toku dana.







loading...

Svi tekstovi objavljeni na sajtu prikupljeni su sa najboljom namerom. O svakom pitanju, predlogu ili informaciji iz tekstova pre primene terapije konsultujte lekara. Nemojte da odlažete odlazak lekaru ili da se oglušite o prepisanu terapiju zbog informacija procitanih na našem sajtu. Medicina veoma brzo napreduje u novim saznanjima.

Priroda i zdravlje | Lekovite biljke | Hrana kao lek | Dijeta | Blog | Kontakt | Uslovi koriscenja


SEO optimizacija sajta: TotalDizajn, Beograd | Prijatelj sajta: MsBalkan | Web dizajn: Mungosoft - 2017. Sva prava zadrzana