Celer i limun protiv holesterola
Mangostin lekovito tropsko voce
Godži bobice za zdravlje ljudi
Proso (latinski naziv: Panicum miliaceum, Pennisetum glaucum) je biljka malog zrna, koja inače spada u žitarice, proizvodi se mahom u Indiji, koja proizvede negde preko 8 miliona tona prosa svake godine. Nakon Indije, kao proizvođače ove žitarice treba pomenuti nekoliko većih afričkih zemalja i Kinu. Proso žitarica može da se koristi kao pahuljice, kao kaša, kao zdrava grickalica, ali i u pripremi hleba - budući da je veoma bogata skrobom, uostalom kao i većina drugih žitarica.
Zaslužno je reći da je proso jedna od najstarijih namirnica u ljudskoj ishrani. Istoričari veruju da je upravo ona bila prva pripitomljena žitarica, još pre 7000 godina u doba neolitika. Bila je veoma cenjena kod Sumerana i uzgajana u vrtovima Babilona. U srednjem veku proso je bila ubedljivo najzastupljenija prehrambena žitarica u Evropi, i uzgajala se mnogo više od pšenice. Medjutim, kako se poljoprivreda razvijala, tako je popularnost prosa počela da opada, naročito u razvijenim zemljama sveta, što je zaista šteta.
Ne smemo zaboraviti da je proso vrlo dobar izvor hranljivih materija, vitamina, minerala i organskih jedinjenja koja mogu značajno poboljšati naše zdravlje na različite načine.
Dakle ne toliko popularna kod nas, ali proso žitarica se ipak uzgaja širom sveta, kako za potrebe stočne hrane tako i za ljudsku ishranu. Mahom se gaji u zemljama u razvoju, ali budući da brzo raste i da ima sposobnost da raste u relativno nepovoljnim i sušnim sredinama - proso je idealna biljna kultura za ishranu u mnogim zemljama. Iako postoji mnogo različitih sorti prosa koje se uzgajaju širom sveta, najčešća sorta je Pennisetum glaucum, takođe poznata kao biserni proso.
Poslednjih nekoliko godina se naročito govori o alergiji i osetljivosti na protein gluten, koji je prisutan u pšenici koja se masovno koristi u ljudskoj ishrani. Postoji veliki broj ljudi koji ne toleriše ovaj sporni protein, i stoga se javlja potreba za upotrebom žitarica bez ovog proteina. Proso je žitarica bez glutena, tako da je dobar izbor za upotrebu kod onih ljudi koji su alergični ili osetljivi na ovaj protein. Ukoliko se osvrnemo na osnovne prehrambene namirnice koje su poznate kao najjednostavniji i najvredniji dodaci ishrani u čitavom svetu, proso daje najviše energije, kao i većinu masti i vitamina B kompleksa.
Proso žitarica može da obezbedi osnovne nutritivne potrebe za ljude u mnogim zemljama u razvoju širom sveta. Proso je toliko važna žitarica zbog svog jedinstveno visokog sadržaja hranljivih materija, uključujući i značajan nivo skroba, vrlo visokog sadržaja vitamina B grupe, kao i kalcijuma, gvožđa, kalijuma, cinka, magnezijuma, a pored toga predstavlja i veoma zdrav izvor esencijalnih masti za naš organizam. Osim toga, u prosu postoje i značajni nivoi proteina i dijetetskih vlakana. Iz ovog impozantnog sastava prosa jasno proizilazi da ova žitarica ima niz zdravstvenih prednosti ukoliko se koristi u ljudskoj ishrani.
Neke od najčešćih zdravstvenih koristi prosa obuhvataju njegovu sposobnost da štiti zdravlje srca i krvnih sudova, štiti od dijabetesa, blagotvorno deluje na funkcije organa za varenje, smanjuje rizik od raka, vrši čišćenje i detoksikaciju organizma, poboljšava zdravlje respiratornog sistema, jača odbrambenu sposobnost organizma, podiže energetski nivo i pozitivno utiče na zdravlje mišića i nervni sistem. Naučna istraživanja su pokazala da je proso žitarica koja čak redukuje učestalost migrena i ublažava asmatične napade. Ova malecka zrnca značajno poboljšavaju kvalitet života mališana koji pate od astme, a isto tako mogu sprečiti nastanak ove respiratorne bolesti. Česta konzumacija prosa olakšava disanje i umanjuje napade astme za više od 15%, naročito kod dece. Nasuprot pšenici koja je čest alergen povezan s astmom i teškim disanjem, proso ne sadrži takve komponente i ne daje negativne efekte na disajne organe. Potpuno je dostupna i može se nabaviti u svim prodavnicama zdrave hrane, samo se treba setiti i kupiti. A priprema se vrlo jednostavno, na sličan način kao i pirinač.
Savremena istraživanja su pokazala da vlaknasta hrana, kao što je uostalom i proso, može da bude jedan od najboljih i najlakših načina da se spreči razvoj raka dojke kod žena. Ustanovljeno je da žene mogu smanjiti šanse za obolevanje od raka dojke za više od 50% ukoliko konzumiraju više od 30 grama vlakana dnevno. Budući da je rak dojke jedan od najčešćih i najsmrtonosnijih oblika raka, preporučuje se svakodnevno konzumiranje hrane bogate vlaknima, kao što je proso.
* * *
Napomena: Obzirom na naprezanja kojima je naše telo svakodnevno izloženo u modernom vremenu, naročito naš žlezdani sistem - pojačani rad potreban za pravilno varenje i procesuiranje prosa može operetiti ga dodatno operetiti. Iz tog razloga se savetuje da se ipak konsultujete sa svojim lekarom pre upotrebe prosa u ishrani na svakodnevnom nivou.
Svi tekstovi objavljeni na sajtu prikupljeni su sa najboljom namerom. O svakom pitanju, predlogu ili informaciji iz tekstova pre primene terapije konsultujte lekara. Nemojte da odlažete odlazak lekaru ili da se oglušite o prepisanu terapiju zbog informacija procitanih na našem sajtu. Medicina veoma brzo napreduje u novim saznanjima.
Priroda i zdravlje | Lekovite biljke | Hrana kao lek | Dijeta | Blog | Kontakt | Uslovi koriscenja
SEO optimizacija sajta: TotalDizajn, Beograd | Prijatelj sajta: MsBalkan | Web dizajn: Mungosoft - 2022. Sva prava zadrzana