Vegetarijanski izvori proteina
Pcele proizvode eliksir mladosti
Dijeta protiv holesterola i triglicerida
Mahune pasulja protiv dijabetesa
Guscija mast protiv bronhitisa
Masti su neophodan sastojak naše svakodnevne ishrane, ali samo u odgovarajućoj količini, jer se višak masti u organizmu slaže kao rezerva u vidu sala. Masti pružaju telu energiju i neke važne vitamine (na primer vitamin A i D), u njima se nalaze esencijalne masne kiseline, čuvaju našu kožu mekom, neophodne su vitaminima koji se u njima tope (E, A, D i K)...
U ishrani treba koristiti masti životinjskog i biljnog porekla, jer se one po svom sastavu razlikuju. Sledeća podela masti je na dobre i loše, tako da sa njima treba mudro balansirati.
Naše telo zahteva barem 10% ukupnih kalorija koje dolaze iz masti. Preporučuje se da odrasle osobe trebaju unositi 20-35% svojih kalorija iz masti, a sve preko toga je mnogo.
U poredjenju sa ostalim hranjivim materijama u našoj prehrani, masti i ulja sadrže visok nivo kalorija. Tako da po jednom gramu masti imamo 9 kalorija (kcal), dok jedan gram ugljenih hidrata broji 4 kalorija. Sa tom računicom vrlo je lako ispuniti bonus od dozvoljenih 20-35% ukupnih dnevnih kalorija iz masti. Prosečna odrasla osoba za obavljanje uobičajenih aktivnosti treba od 2000 do 2200 kcal dnevno. 20-35% od toga iznosi od 400 do 770 kcal, a to je od 45 do 85 grama masti.
Osim sto trebamo voditi računa o količini masti, važno je voditi računa i o vrsti masti koje jedemo, ako znamo da postoje: zasićene, mononezasicene, polinezasicene i takozvane trans masti. I ako znamo da zasićene i trans masti spadaju u loe a nezasićene uglavnom u dobre. Pod pojmom "dobre masti" podrazumeva se da one umanjuju rizik od pojave povisenog nivoa holesterola u krvi i nastanka ateroskleroze, hipertenzije, tromboze, infarkta i drugih kardiovaskularnih oboljenja, za razliku od "losih masti" koje suprotno tome imaju negativan uticaj na kardiovaskularni sistem. Zbog toga se ne treba hraniti samo lošim mastima, već preferirati namirnice koje sadrže dobre masti.
Vrsta masti |
Namirnice |
Opis |
Zasićene |
masti ivotinjskog porekla (meso, mleko, mlečni proizvodi, jaja, morski plodovi) |
loše |
Polinezasićene |
riblje ulje, neke vrste biljnih ulja (sojino, suncokretovo, kukuruzno, susamovo) |
dobre |
Mononezasićene |
maslinovo ulje, ulje uljane repice, oraasti podovi, kikiriki, avocado, sve vrste semenki (laneno seme, suncokretovo seme, seme bundeve...) |
dobre |
Trans (prelazne) |
hidrogenizovane biljne masti nastale od polinezasićenih masti. Karakterističan primer za trans masti je margarin, zatim pečeno masno lisnato testo, pomfrit, krofne i druga hrana pržena u fritezi... |
loše |
* * *
Zaključak:
1. Zdravije su masti biljnog porekla, ali je maslac bolji izbor od margarina, iako spada u masti životinjskog porekla.
2. Najbolje je pripremati hranu na tiganju bez ulja ili na rotilju.
Svi tekstovi objavljeni na sajtu prikupljeni su sa najboljom namerom. O svakom pitanju, predlogu ili informaciji iz tekstova pre primene terapije konsultujte lekara. Nemojte da odlažete odlazak lekaru ili da se oglušite o prepisanu terapiju zbog informacija procitanih na našem sajtu. Medicina veoma brzo napreduje u novim saznanjima.
Priroda i zdravlje | Lekovite biljke | Hrana kao lek | Dijeta | Blog | Kontakt | Uslovi koriscenja
SEO optimizacija sajta: TotalDizajn, Beograd | Prijatelj sajta: MsBalkan | Web dizajn: Mungosoft - 2022. Sva prava zadrzana