Lekovite biljke - Prirodni lekovi - Prirodne metode lečenja - Recepti i saveti za prirodno lečenje
Priroda i zdravlje
Lekovite biljke
Hrana kao lek
Prirodno lecenje
Tablica kalorija
Celer i limun protiv holesterola
Hrastova sjajnica ili Reishi gljiva
Vitamin D
Vitamin D spada u red vitamina o kojima se u farmaceutskim i nutricionističkim krugovima najredje govori. Razlog je krajnje jednostavan - vitamin D je vrlo "skroman" i ne traži mnogo truda, tj telo ga samo može proizvesti u dovoljnim količinama izlaganjem sunčevim zracima. To je, može se reći - "vitamin sunca".
Vitamin D predstavnik je grupe vitamina koji se rastvaraju u mastima (liposolubilan je), a najpoznatija su 2 njegova oblika, D2 (ergokalciferol) i D3 (kalciferol). Ovaj vitamin stvara se u koži, fotosintezom, gde pod uticajem UV zraka provitamin D prelazi u vitamin. Dakle, sunčanjem telo može obezbediti potrebne količine vitamina D, zbog čega je on poznat i pod nazivom "vitamin sunca". Ovo je i jedini siguran način da se ovaj vitamin unese u organizam, jer ga je ishranom skoro nemoguće uneti u dovoljnoj meri. Na primer, potrebno bi bilo popiti oko 10 čaša mleka obogaćenog vitaminom D, a i tada bismo uneli samo minimalnu dnevnu dozu.
Najnovija istraživanja pokazuju da je dovoljno ruke i noge izložiti sunčevoj svetlosti 5-30 minuta, dva puta nedeljno i tako izbeći rizik od manjka vitamina D. Zanimljiv je i važan podatak da je ljudima sa tamnijom kožom potrebno mnogo duže izlaganje suncu, čak 20-30 puta, nego osobama svetlijeg tena.
Zraci neophodni za sintezu vitamina D ne prodiru kroz staklo, tako da boravak pored prozora u zatvorenoj prostoriji nije način da se telu nadoknade potrebe za ovim važnim sastojkom. A važno je znati i to da kreme za sunčanje čak i sa najnižim faktorom (SPF 8) smanjuju mogućnost proizvodnje vitamina D za čak 95%.
Provitamin D nalazi se i u nekim životinjskim uljima, od kojih je najbogatije riblje ulje (losos, tuna, skuša, sardina). Zatim, u žumancu i masnim sirevima - ali u daleko manjoj količini.
Zašto nam je važan vitamin D?
Iako je za nastanak vitamina D potrebno samo izložiti telo prirodnom svetlosnom izvoru u dovoljnoj meri, naučna istraživanja pokazuju da skoro milijardu ljudi na svetu ima manjak (hipovitaminozu) kalciferola. To znači i da su u neposrednom riziku od oboljevanja od odredjenih bolesti, jer je uloga vitamina D u organizmu izuzetno važna.
Mnogi faktori mogu uticati na sposobnost organizma da apsorbuje dovoljne količine vitamina D putem sunčevih zraka. To su uglavnom životna okolina i način života: zagadjenje vazduha, boravak u gradskim naseljima sa velikim brojem nagomilanih višespratnica, upotreba krema za sunčanje i naravno nedovoljno izlaganje suncu. Zatim starosna dob; osobe starije od 50 godina imaju veće potrebe za vitaminom D nego mladja populacija. Boja kože; osobe svetlije puti za kraće vreme obezbede dovoljne količine ovog vitamina od tamnoputih.
Primarna funkcija vitamina D jeste u metabolizmu kalcijuma i fosfora, tj on podstiče resorpciju ova dva minerala iz creva i njihovo skladištenje u kostima. Stoga, vitamin D je neophodan za pravilan rast kostiju, zuba, ali i za rad mišića i nervnog tkiva. Hronični nedostatak ovog vitamina doprinosi demineralizaciji kostiju i razvoju rahitisa kod dece, a kod odraslih osteoporozi.
Naučne studije u novije vreme manjak vitamina D u telu dovode u vezu i sa nastankom karcinoma debelog creva, srčanih oboljenja i psorijaze. Takode, hipovitaminoza kalciferola može uticati na smanjenu proizvodnju insulina i tako pogoršati stanje kod dijabetesa.
Časopis Journal of American Medical Association 2006. godine objavio je naučnu studiju prema kojoj vitamin D može takodje igrati važnu ulogu u smanjenju rizika od multiple skleroze.
Vitamin D je veoma važan u prevenciji i lečenju tuberkuloze pluća, kao i nekih srčanih oboljenja, a doprinosi normalnom funkcionisanju nervnog sistema i tiroidne žlezde.
Bez vitamina D kalcijum se ne može iskorištavati u pravoj meri u organizmu, stoga je beznačajno uzimati ovaj mineral ukoliko uporedo ne obraćamo pažnju i na unos kalciferola.
Posebno je važno da žene u vreme trudnoće unose dovoljne količine vitamina D i tako spreče pojavu različitih bolesti u kasnijem životnom dobu svoje dece.
Hronični manjak vitamina D ne može se nadoknaditi brzo i preko noći. Potrebni su meseci terapije izlaganja sunčevim zracima i uzimanja dodatnih doza kroz suplemente, kako bi se ponovo deponovao u kosti, mišiće i nervni sistem.
Da li je moguća hipervitaminoza vitamina D?
Prirodnim sintetisanjem vitamina D u koži pod uticajem sunca i unošenjem putem hrane, praktično je nemoguće predozirati se ovim vitaminom. Dakle, telo samo reguliše proces stvaranja vitamina D.
Dakle ne može nam naškoditi sunce, problem nastaje kada se uzimaju suplementi, naročito bez konsultacije sa stručnim licima. Tada se javljaju odredeni siptomi koji ukazuju na preveliku količinu vitamina D u telu.
U bubrezima i gušterači dolazi do pojačanog taloženja kalcijuma. Najčešće se javljaju umor, smetnje u probavnom sistemu, smanjenje težine, anemija i pojava depresije.
Na kraju, trebalo bi znati da je u megadozama vitamin D jedan od najtoksičnijih vitamina.
Svi tekstovi objavljeni na sajtu prikupljeni su sa najboljom namerom. O svakom pitanju, predlogu ili informaciji iz tekstova pre primene terapije konsultujte lekara. Nemojte da odlažete odlazak lekaru ili da se oglušite o prepisanu terapiju zbog informacija procitanih na našem sajtu. Medicina veoma brzo napreduje u novim saznanjima.
Priroda i zdravlje | Lekovite biljke | Hrana kao lek | Dijeta | Blog | Kontakt | Uslovi koriscenja
SEO optimizacija sajta: TotalDizajn, Beograd | Prijatelj sajta: MsBalkan | Web dizajn: Mungosoft - 2022. Sva prava zadrzana