Vegetarijanski izvori proteina
Pcele proizvode eliksir mladosti
Dijeta protiv holesterola i triglicerida
Mahune pasulja protiv dijabetesa
Guscija mast protiv bronhitisa
Psenicna trava ili mlada psenica je covecanstvu poznata od davnina kao nesto veoma korisno i lekovito. Zapravo ne samo covecanstvu vec i zivotinjskom svetu. Psi i macke kada pojedu nesto sto za njihov organizam nije dobro niti zdravo odlicno znaju da im je tada najbolji lek da pasu travu i instinktivno biraju onu koja je izuzetno bogata hlorofilom. Upravo tako moze da pocne i prica o psenicnoj travi... Dakle hlorofil - u njemu se kriju cuvene lekovite moci psenicne trave.
Dr. Charles Schnabel je 1930. godine u svojstvu popularizacije psenicne trave napravio jedan eksperiment u kojem je ucestvovalo 106 bolesnih kokosaka koje vise nisu bile sposobne da nose jaja. On ih je lecio samo tako sto ih je hranio psenicnom travom. Za neko vreme postigao je ogroman uspeh. Tih 106 kokosaka uspele su da snesu cak 126 jaja u jednom danu. Zapanjujuc rezultat, jer je poznato da kokoska polaze samo jedno jaje dnevno. Medjutim, izuzetno zdrave i dobro hranjene kokoske mogu ponekad da snesu i dva jaja u toku jednog dana, tako da u ovom eksperimentu nije doslo do carolije, vec do potpunog ozdravljenja nekada bolesnih zivotinja. Na taj nacin je dr. Schnabel dokazao da je psenicna trava daleko superiornija u odnosu na druge zelenise (detelina, kupus, spanac...) kada je u pitanju ishrana i zdravlje zivotinja.
Dvadeset godina kasnije, 1950. godine litvansko-americki nutricionista Ann Wigmore pocinje propagirati sok od psenicne trave kao izuzetno koristan za zdravlje ljudi. Od tada pa do danas sprovedeno je na hiljade naucnih studija kojima su potvrdjene ogromne lekovite moci psenicne trave.
Ukoliko se uzgaja na organski cistom zemljistu psenicna trava apsorbuje cak 92 od ukupno 115 poznatih minerala iz tla. Ona je prava riznica minerala, vitamina, enzima, aminokiselina i naravno hlorofila, koji zapravo cini oko 70% sastava psenicne trave.
Hlorofil je supstanca koja listovima biljaka daje tamno zelenu boju, moglo bi se reci da je to krv biljaka i ono sto psenicnu travu cini toliko mocnom. Hlorofil prociscava krv i jetru, usporava prirodan proces starenja, podstice plodnost, smanjuje nivo kiselosti organizma, suzbija neprijatne mirise tela, smanjuje osecaj gladi, sprecava nastanak raka i jos mnogo toga... Prema najnovijim istrazivanjima psenicna trava cak ima pozitivan uticaj u lecenju nekoliko vrsta raka. Sok od psenicne trave izmedju ostalog poboljsava prenos kiseonika u krvi, sto podize nivo energije i poboljsava opste zdravstveno stanje organizma.
Zbog visokog sadrzaja i drugih zivotno vaznih supstanci lekovite moci psenicne trave je tesko nabrojati, ali hajde da pokusamo:
Psenicna trava: |
- Prociscava krv |
Svi znamo da definitivno postoje i druge zelene biljke bogate hlorofilom, ali u poredjenju sa njima lecenje psenicnom travom daje ubedljivo najbolje rezultate. Mozda zbog toga sto, samo primera radi, 1 gram psenicne trave ima jednaku nutritivnu vrednost kao i 24 grama zelene salate.
Srecom psenicna trava se lako i jednostavno uzgaja, kako u polju tako i kod kuce. Bere se kada dostigne visinu od 10-15cm.
Najbolji efekti postizu se ako se od nje napravi sok i pije na prazan stomak.
1. Za ciscenje i popravljanje opsteg stanja organizma preporucena dnevna doza soka od psenicne trave je svega 30-60ml.
2. Za lecenje degenerativnih bolesti preporucena dnevna doza soka od psenicne trave je 120-180ml.
U oba slucaja terapiju treba zapoceti sa 30ml soka na dan - prvih nekoliko dana. Zatim svakih 5-6 dana povecavati dozu za 10-15ml, a ukupnu dnevnu kolicinu rasporediti u vise jednakih delova.
Prvih 30ml soka pije se ujutru na prazan stomak sat vremena pre dorucka, a preostale kolicine kasnije tokom dana, takodje 1 sat pre obroka. Sok od psenicne trave je najbolje piti cist i ne kombinovati ga sa drugim picem ili hranom.
Sokom od psenicne trave se ne moze tako lako predozirati, ali prekomerna konzumacija moze uznemiriti zeludac i izazvati mucninu.
Sirova psenicna trava se moze i zvakati da bi se iz nje isisali sokovi. U tom slucaju vlaknaste delove treba ispljunuti, jer su teski za varenje.
Svi tekstovi objavljeni na sajtu prikupljeni su sa najboljom namerom. O svakom pitanju, predlogu ili informaciji iz tekstova pre primene terapije konsultujte lekara. Nemojte da odlažete odlazak lekaru ili da se oglušite o prepisanu terapiju zbog informacija procitanih na našem sajtu. Medicina veoma brzo napreduje u novim saznanjima.
Priroda i zdravlje | Lekovite biljke | Hrana kao lek | Dijeta | Blog | Kontakt | Uslovi koriscenja
SEO optimizacija sajta: TotalDizajn, Beograd | Prijatelj sajta: MsBalkan | Web dizajn: Mungosoft - 2022. Sva prava zadrzana