Celer i limun protiv holesterola
Hrastova sjajnica ili Reishi gljiva
Vitamin C spada u red hidrosolubilnih vitamina. Po strukturi je beli kristalasti prašak, koji se lako rastvara u vodi, a ukus mu je kiselkast.
Vitamin C je uključen u brojne procese u organizmu i kao takav veoma važan za njegovo pravilno funkcionisanje. On potpomaže boljem usvajanju gvožđa, čime doprinosi prevenciji pojave anemije. Vitamin C regeneriše vitamin E u telu, a neophodan je i za nastanak kolagena, proteina koji učestvuje u građi kože, hrskavice, tetiva i krvnih sudova. Zbog toga je veoma koristan kod zarastanja rana, opekotina, pa čak i preloma kostiju.
On smanjuje količinu šećera u ćelijama i normalizuje vrednosti triglicerida. Takođe, vitamin C snažno deluje na visoke koncentracije holesterola i može ih smanjiti za 10-20%. Zanimljivo je da na normalne vrednosti holesterola nema nikakvo dejstvo.
Askorbinska kiselina smanjuje propustljivost kapilara, a neke studije pokazuju da se njegovom upotrebom za 20-60% može smanjiti mortalitet od kardiovaskularnih bolesti. Dokazana je njegova uloga i u smanjenju broja i veličine kamenova u žučnoj kesi.
Odavno je poznata njegova uloga u pojačanju efikasnosti imunološkog odgovora tela na infekcije. Jedan je od najpoznatijih antioksidanasa, materija koje sprečavaju oštećenje ćelija koju izazivaju slobodni radikali (zračenje, hemikalije, konzervansi u hrani, duvanski dim...), a time ima i značajnu funkciju u usporavanju starenja organizma. U eksperimentalnim uslovima uz druge elemente (vitamin B12) sprečava razvoj maligniteta. Naročito se govori o njegovoj preventivnoj ulozi u nastanku karcinoma želuca: nitriti i nitrati iz mesnih prerađevina reaguju sa amino kiselinama u želucu i tako nastaju kancerogeni nitrozamini, glavni izazivači tumora želuca. Vitamin C razara nitrite i nitrate i tako štiti od nastanka malignih promena na želucu. Pored toga, doprinosi poboljšanju opšteg stanja ljudi koji se leče od karcinoma.
Godinama unazad vitamin C bio je centralni deo terapije za prehladu. Istraživanja ipak pokazuju da uzimanje ovog vitamina smanjuje rizik od dobijanja prehlade i možda utiče na nešto blaže simptome. Ali kada do bolesti već dođe, veće doze vitamina C nisu od tolike pomoći koliko se ranije smatralo.
Askorbinska kiselina koristi se i kao konzervans u prehrambenoj industriji, a takođe uspešno uništava hlor ukoliko se doda u čašu vode pre ispijanja.
Sve sveže voće i povrće sadrži određene količine vitamina C. Ovaj vitamin se po svom postanku vezuje za hlorofil, pa tako važi pravilo da gde ima najviše hlorofila, tu ima i vitamina C. Askorbinska kiselina se nalazi u delovima biljke iznad korena, bliže lišću, a što je lišće zelenije, plod je bogatiji vitaminom C. Podzemni delovi biljke skoro da ga ne sadrže.
Ipak, u nekom voću ima ga znatno više od ostalih, a to su: kivi, šipurak, višnja, citrusi (pomorandže, grejpfrut, limun), mango, ananas, bobičasto voće (maline, jagode, brusnice, borovnice), papaja, dinja, lubenica.
Povrće koje je bogato C vitaminom: zelena paprika,
peršun, svo zeleno lisnato povrće (kelj, salata,
kupus, blitva, spanać, prokelj), grašak,
rotkvice, paradajz,
kopriva, vinova loza, ren, rotkve.
Vitamin C spada u najosetljivije hidrosolubilne vitamine. Potpuno se gubi
u dodiru sa vazduhom, toplotom, alkalijama i posuđem od bakra. Razara ga
kako visoka, tako i niska temperatura, ali brzo zamrzavanje namirnica najmanje
škodi njegovom skladištenju. Suvo voće i povrće ne sadrži vitamin C uopšte.
Kako bi se zadržao u što većoj količini preporučuje se kratko kuvanje hrane u što manje vode.
Obzirom da se lako i brzo rastvara u vodi, vitamin C se ne zadržava dugo u organizmu. Kada se unese hranom, telo iskoristi potrebnu količinu, a ostatak se izlučuje urinom. Uglavnom se raznovrsnom ishranom bogatom svežim voćem i povrćem zadovoljavaju potrebe organizma za vitaminom C. Dnevna količina koja je potrebna organizmu je između 75 - 150 mg. Dugoročno uzimanje velikih doza C vitamina može da ošteti želudac, povisi pritisak i ošteti bubrege, a kod dece dolazi do razdražljivosti i nesanice. Prestankom, nestaju svi simptomi.
Ipak, jednolična ishrana, povećana izloženost zagađenjima, razne bolesti
dovode do smanjenja vitamina C u organizmu. Potrošnja C vitamina naglo se
povećava u toku menstruacije, a takođe i za vreme ovulacije. Veće količine
askorbinske kiseline potrebne su i u vreme trudnoće i dojenja.
Posebno bi pušači trebalo da obrate pažnju na količinu unosa ovog vitamina
jer duvanski dim doprinosi njegovom nedostatku. Samo jedna cigareta uništava
25 - 100 mg vitamina C.
Simptomi deficita vitamina C u organizmu su: krvarenje desni, suva i gruba
koža, sporo zarastanje rana, česte infekcije, krvarenje iz nosa. Ukoliko
nedostatak traje duže, može doći i do težih posledica, kao što su anemija,
pojave modrica, ispadanje zuba, razređenje kostiju i laka lomljivost.
Najpoznatija bolest koja nastaje kao posledica manjka askorbinske kiseline
je skorbut i uglavnom se sreće kod slabo uhranjenih starijih osoba.
Suplementi vitamina C mogu sadržati prirodni ili sintetisani vitamin. Ukoliko uzimate suplemente vitamina C, potrebno je istovremeno unositi veće količine tečnosti, jer vitamin C ima diuretički uticaj i povećava izlučivanje vode iz organizma.
Svi tekstovi objavljeni na sajtu prikupljeni su sa najboljom namerom. O svakom pitanju, predlogu ili informaciji iz tekstova pre primene terapije konsultujte lekara. Nemojte da odlažete odlazak lekaru ili da se oglušite o prepisanu terapiju zbog informacija procitanih na našem sajtu. Medicina veoma brzo napreduje u novim saznanjima.
Priroda i zdravlje | Lekovite biljke | Hrana kao lek | Dijeta | Blog | Kontakt | Uslovi koriscenja
SEO optimizacija sajta: TotalDizajn, Beograd | Prijatelj sajta: MsBalkan | Web dizajn: Mungosoft - 2022. Sva prava zadrzana