Celer i limun protiv holesterola
Hrastova sjajnica ili Reishi gljiva
Vitamin E otkriven je 1922. godine, a 1968. klinički je dokazano njegovo snažno antioksidativno dejstvo. Ovaj vitamin smatra se jednim od najjačih antioksidanata koji neutrališu dejstvo slobodnih radikala, štite ćelije od oštećenja i sprečavaju njihovo starenje. Sa ostalim antioksidansima, poput vitamina C i flavonida doprinosi opštem zdravlju i vitalnosti čitavog organizma, ali i prevenciji od nastanka mnogih oboljenja srca, krvnih sudova i malignih bolesti.
Vitamin E javlja se u 8 strukturnih oblika: alfa, beta, gama i delta tokoferol i alfa, beta, gama i delta tokotrienol. Najaktivniji u ljudskom organizmu je u formi alfa-tokoferola. Pripada grupi liposolubilnih vitamina (rastvorljivih u mastima) i ljudsko telo ga može deponovati, ali ne i samostalno sintetisati. On ima zaštitnu ulogu za sve ostale liposolubilne vitamine.
Od svih vitamina koji se rastvaraju u mastima vitamin E je najotporniji na toplotu, kiseonik i svetlost. Ipak, trebalo bi biti obazriv pri čuvanju i spremanju namirnica koje sadrže ovaj vitamin, kako bi se sačuvao u što većem procentu. Zamrzavanjem i mehaničkom obradom (mlevenjem) hrane, vitamin E se potpuno uništava. Konzerviranjem hrane nestaje oko 65% ovog vitamina, a oksidiše u kontaktu sa solima olova i gvožđa, alkalnim rastvorima, UV zracima, užegloj masti i ulju.
Fosfor, selen, mangan, vitamini B kompleksa, vitamini A, C i F doprinose boljoj apsorpciji vitamina E iz namirnica, dok je mineralna ulja, užeglo ulje i mast i upotreba kontraceptivnih pilula sprečavaju.
Kao izuzetno snažan antioksidans vitamin E pomaže održavanje optimalnog zdravlja čitavog tela. On sprečava taloženje naslaga na arterijama, njihovo sužavanje i nastanak zakrčenja arterija. Takođe, sprečava proces oksidacije masti a samim tim i degeneraciju krvnih sudova, čime uzimanje vitamina E u dovoljnim dozama može biti odlična preventiva za razvoj bolesti srca. On pojačava tonus srčanog mišića i čini da zidovi kapilara budu jači.
Alfa-tokoferol može doprineti i smanjenju stresa i posledica od pušenja, zračenja i oksidacije. Vitamin E 100% štiti centralni nervni sistem od štetnog uticaja žive i ta njegova uloga je od dragocenog značaja za sve osobe koje su u kontaktu sa ovim metalom.
Moćna kombinacija A, C i E vitamina koristi se za detoksikaciju mozga od teških metala. Takođe, on ima i diuretska svojstva – doprinosi izbacivanju viška tečnosti iz organizma. Neka istraživanja potkrepljuju njegov uticaj na smanjenje rizika od Alchajmerove bolesti i ublažavanje simptoma PMS-a.
Ovaj vitamin igra važnu ulogu za jačanje imuniteta, jer podstiče proizvodnju antitela i podstiče njihovu funkcionalnost. Posebno je bitan njegov uticaj na ćelijski imunitet jer doprinosi stvaranju limfocita.
Vitamin E neophodan je za sintezu proteina, naročito pokosnice (opna koja prekriva sve naše kosti) i kolagena. Zbog toga je nezaobilazan sastojak krema i losiona za negu i prevenciju starenja kože.
I sami možemo obogatiti kremu koju svakodnevno koristimo: u apoteci ili parfimeriji mogu se kupiti ampule vitamina E, a dovoljno je samo njihov sadržaj sipati u dnevnu ili noćnu kremu i dobićemo snažnog saveznika u borbi protiv bora i ostalih simptoma starenja i oštećenja kože.
Preporučena dnevna doza vitamina E za odrasle osobe je 8 – 10 mg. Naravno, potrebe organizma za ovim vitaminom zavise od različitih faktora, kao što su pol, starost, postojanje nekih oboljenja, način života i naročito navika u ishrani.
Zdrav čovek pravilnim i raznovrsnim izborom namirnica može obezbediti dovoljan unos vitamina E. Ipak, neka stanja smanjene apsorpcije, poremećaji metabolizma masti i lučenje žuči doprinose smanjenom usvajanju vitamina E iz hrane. Oboljenja koja onemogućavaju normalno korištenje vitamina E su: Kronova bolest, cistična fibroza i uplani procesi na crevima.
Tada se javljaju simptomi deficita (nedostatka) vitamina E u organizmu, kao što su slabost u mišićima i gubitak mišićne mase, problemi sa vidom. Duži nedostatak vitamina E dovodi do ozbiljnih problema sa jetrom (nekroza jetre) i bubrezima.
U velikim dozama vitamin E je uglavnom netoksičan, ali ako se duži vremenski period konstantno unose prekomerne količine, naročito u kombinaciji sa antikoagulansima, može doći do krvarenja i smanjenja nivoa vitamina K u telu.
Pšenične klice, odnosno ulje pšeničnih klica sadrži najveću količinu vitamina E. Bogat izvor vitamina E su i sva hladno ceđena biljna ulja, poput maslinovog, kukuruznog i sojinog.
Vitamin E nalazi se još u orasima, lešnicima, bademima, kikirikiju, jajima, semenu suncokreta, margarinu, cerealijama od integralnih žitarica, tamno zelenom povrću, mladom grašku, detelini (svežoj i suvoj), mesu (riba i piletina) i džigerici.
Kada je o suplementima vitamina E reč, oni mogu biti na bazi prirodnog ili sintetisanog vitamina E. Vitaminski dodaci na bazi biljnih ulja (tečni vitamin E ili želatinske kapsule) bolje se apsorbuju u organizmu od vitamina E u čvrstoj formi.
Dokazano je i da se suplementi vitamina E bolje iskorištavaju u kombinaciji sa hranom, pa se uvek preporučuje da se uzimaju uz čvrst obrok, umesto na prazan stomak samo sa tečnošću.
I na kraju, kao i sa svim ostalim suplementima treba se strogo pridržavati preporučenih doza i uputstava za upotrebu, kako ne bi došlo do neželjenih posledica.
Svi tekstovi objavljeni na sajtu prikupljeni su sa najboljom namerom. O svakom pitanju, predlogu ili informaciji iz tekstova pre primene terapije konsultujte lekara. Nemojte da odlažete odlazak lekaru ili da se oglušite o prepisanu terapiju zbog informacija procitanih na našem sajtu. Medicina veoma brzo napreduje u novim saznanjima.
Priroda i zdravlje | Lekovite biljke | Hrana kao lek | Dijeta | Blog | Kontakt | Uslovi koriscenja
SEO optimizacija sajta: TotalDizajn, Beograd | Prijatelj sajta: MsBalkan | Web dizajn: Mungosoft - 2022. Sva prava zadrzana