Ako imate utisak da vam se preko noci ne spava, a preko dana osecate pospanost, mozda imate problem sa melatoninom. To je supstanca koja regulise svakodnevni ciklus spavanja i budnosti.

Naucne cinjenice o melatoninu

Melatonin je hormon koji nastaje u organizmu i luci ga epifiza (pinealna zlezda) u mozgu, tokom noci za vreme spavanja. Ovaj hormon je od vitalnog znacaja za odrzavanje normalnog telesnog ritma, narocito ciklusa spavanja i budnog stanja. Melatonin nam naprosto govori kada je vreme za spavanje a kada za budnost. Osim toga ima vaznu ulogu u jos nekim funkcijama organizma. Kada putujemo u zemlje sa velikom vremenskom razlikom, mozemo koristiti melatonin da bi se lakse prilagodili novom ritmu, jer vremenska razlika uglavnom dovodi do poremecaja svakodnevnih navika vezanih za raspored spavanja.

Melatonin pomaze u normalizovanju dvadeset-cetvorocasovnog ritma organizma, u kojem bi trebalo biti regulisan ciklus spavanja i budnog stanja. Pre nekoliko decenija melatonin je uspesno prosao testiranja kao lek za nesanicu.

Zna se da mala deca u toku dana provedu vise sati u snu od odraslih osoba, izmedju ostalog zbog toga sto njihov organizam proizvodi vise melatonina. Proizvodnja melatonina drasticno opada s godinama starosti, a isto tako s godinama se povecavaju sanse za pojavu nesanice. Pored toga, danas je veliki broj istrazivaca koji veruju da bi melatonin mogao da bude hormon koji moze da uspori proces starenja.

Kako nadoknaditi melatonin?
Sinteticka forma melatonina moze da se kupi u dobro snabdevenim prodavnicama zdrave hrane. Obavezno vodite racuna da melatonin ne upotrebljavate neprekidno duzi vremenski period ako to ne morate. Ali, nakon uzimanja melatonina ne sedajte za volan i ne upravljajte masinama.

Moguce koristi od melatonina

Kao lek za nesanicu: Do sada je melatonin najpoznatiji po tome da moze posluziti kao odlican lek za nesanicu. Poremecaj ciklusa sna je problem s kojim se susrecu mnoge starije osobe, a mnogi naucnici ukazuju na to da bi za njega mogla da bude odgovorna smanjena kolicina melatonina.

Stavise, mnoge naucne studije jasno ukazuju na to da melatonin moze da bude odlican lek za nesanicu. Istazivaci sa Masacusetskog tehnoloskog instituta u Bostonu pokazali su da melatonin moze da izazove san kod mladih dobrovoljasa u roku od 5-6 minuta. Dobrovoljcima kojima je davan lazni preparat (placebo) bilo je potrebno 15 minuta i vise da bi utonuli u san. Posle toga, oni koji su izeli melatonin spavali su dva put duze od onih koji su uzeli placebo.

Kao eliksir mladosti: Valter Pjer Paoli, italijanski doktor medicine i filozofije, jos 1987. godine dokazao je da dodavanje melatonina u pijacu vodu miseva u toku noci produzava njihov zivotni vek za vise od 20% (jer su misevi iz eksperimenta ziveli oko 6 meseci duze od proseka). Istrazivaci su pomisljali da melatonin mozda doprinosi smanjenju stresa, i poboljsava funkcionisanje imunoloskog sistema kod zivotinja, a mozda i kod ljudi.

Druge studije na zivotinjama su pokazale da uklanjanje epifize (zlezda koja proizvodi hormon melatonin) moze da izazove ubrzani proces starenja. U clanku objavljenom u Internacionalnom zurnalu neuroloske nauke psihijatar Ruven Sandajk sa Odeljenja za psihijatriju Medicinskog fakulteta "Albert Ajnstajn" iz Njujorka izjavio je da "postoje dokazi zasnovani na rezultatima ispitivanja zivotinja i ljudi koji navode na pomisao da smanjenje funkcije melatonina moze da ubrza proces starenja, sto ide u prilog misljenju da bi melatonin mogao da funcionise kao hormon koji usporava starenje".

Neki istrazivaci nagadjaju da bi melatonin mogao da bude antioksidans, to jest, da on preventivno stiti celije od stetnog dejstva slobodnih radikala. Drugi, pak, misle da melatonin mozda usporava starenje tako sto kontrolise vreme oslobadjanja odredjenih hormona, proteina i neurotransmitera (hemikalija koje potpomazu medjusobno konuniciranje nervnih celija).

Kao prevencija kancera dojke: Vise naucnih studija dovelo je u vezu cesto obolevanje od kancera dojke sa profesijama u kojima su zaposleni izlozeni niskofrekventnim elektromagnetskim poljima (EMF). Na pocetku je ovo otkrice zbunilo istrazivace, i nisu bili sigurni na koji nacin i da li uopste ta polja imaju neku ulogu u nastanku kancera. Medjutim, kasnije studije su pokazale da izlozenost elektromagnetskim poljima moze da smanji sposobnost epofize da proizvodi melatonin. Laboratorijska ispitivanja su pokazala da melatonin moze da inhibira razvoj celija kancera dojke; stoga neki istrazivaci sada podozrevaju da nizak nivo melatonina u krvi moze da doprinese nastanku tumora dojke. Mada su ova otkrica nesumljivo vrlo zanimljiva naucnici naglasavaju da, za sada, pitanje povezanosti elektromagnetskih zracenja i melatonina ostaje otvoreno i da je potrebno jos mnogo istrazivackog rada da bi se doslo do konkretnog odgovora.

Mozda ce vas zanimati:

Visnje - (voce koje sadrzi melatonin)

Prirodni lekovi protiv umora

Najbolje biljke za mozak

Svi tekstovi objavljeni na sajtu prikupljeni su sa najboljom namerom. O svakom pitanju, predlogu ili informaciji iz tekstova pre primene terapije konsultujte lekara. Nemojte da odlažete odlazak lekaru ili da se oglušite o prepisanu terapiju zbog informacija procitanih na našem sajtu. Medicina veoma brzo napreduje u novim saznanjima.

Priroda leči sve (blog) - 2020. Sva prava zadržana