Jagode spadaju u jedno od najomiljenijih vrsta voća, medjutim, alergija na jagode je relativno česta pojava, naročito kod dece. Ma koliko da su primamljive i zdrave, jagode u sebi ipak nose potencijalni alergen. Zbog toga maloj deci jagode u početku treba davati u malim količinama, pa tek kada se ustanovi da ih njihov organizam podnosi bez ikakvih problema može se nastaviti sa većim količinama. Sto se tiče odraslih osoba, one su taj test uglavnom već odavno prosle, tako da je kod njih rizik od izbijanja iznenadne alergije na jagode sveden na minimum, ali se ipak ne sme ni eliminisati kao mogućnost u slučaju pojave simptoma alegije.

Koji su simptomi alergije na jagode?

Alergija na jagode najčešće daje sledeće simptome:
• Osećaj bockanja i crvenilo na koži
• Sitan osip koji svrbi
• Curenje iz nosa slično blažoj kijavici
• Suzne oči
• Oticanje jezika i/ili usana
• Oticanje grla
• Nelagodnost u stomaku
• Mučnina
• Proliv

Veoma retko simptomi alergije na jagode mogu da se ispolje i veoma brzo i burno (kao takozvana anafilaktička reakcija). Takva reakcija moze biti i opasna po zivot, a obicno se javlja svega nekoliko minuta nakon konzumacije jagoda. Prepoznaje se tako sto izaziva oticanje takoreci svih delova tela. Opasnost je velika ukoliko dodje do oticanja dusnika, jer tada izaziva gusenje. Ovakvo stanje zahteva hitnu lekarsku intervenciju.

Dobra strana jagoda

Dobra strana jagoda, osim toga sto su mirisljave i izuzetno ukusne, jeste da imaju brojne zdravstvene prednosti.

Dakle, jagoda je u sustini veoma hranljiva i lekovita. U njoj se nalazi mnostvo korisnih materija koje obezbedjuju zdrav i pravilan razvoj dece, pa ukoliko kod vaseg malisana alergija na jagode ne postoji, to je voce koje svakako treba da jede.

Jagoda sadrži 83 - 89% vode i 0,4 - 1,06% pepela. Suva mateija u njoj kreće se između 9,08 i 11,9%. Ukupnih šećera ima 2,81 - 12,65%, a redukujućih 3,8%. Saharoze sadrži do 2,34%, glukoze 1,82 - 6,7 i fruktoze 1,76 - 6,1%. Ukupne kiseline variraju od 0,59 - 2,02%. Masne materije iznose prosečno oko 0,53%. Sto se tice vitamina u jagodama ima vitamina C, zatim u znatnim količinama vitamina E, provitamin A, i mnostvo vitamina B grupe (B1, B2, B3, B5, B6, B9). U njoj se krije i obilje minerala (kalijum, kalcijum, magnezijum, gvozdje, natrijum, fosfor, sumpor, hlor, fluor, bakar, mangan, cink).

Kada pricamo o odraslim osobama, jagode su i za njih prava blagodet. Mogu značajno uticati na smanjenje holesterola u krvi, pomažu opuštanju premorenih mišića, pa cak utiču i na brze isceljivanje rana. Cesto se preporucuju u terapiji secerne bolesti, a uopsteno su korisne za potrebe mnogih bitnih funkcija u ljudskom organizmu.

Interesantno je reci da jagoda povećava vrednost i kvalitet ishrane mlekom kod dece do 7 godina, a kod svih osoba produzava dejstvo lekova. Jedan kilogram jagoda daje ljudskom organizmu oko 100 mg biološki aktivne askorbinske kiseline (vitamin C) i 300 do 350 kalorija, računato samo preko fruktoze i glukoze.

Prema tome, samo eventualna netolerancija ili alergija na jagode trebala bi da nas spreci da ih jedemo.

Mozda ce vas zanimati:

Sumske jagode

Acai bobice

Aronija

Svi tekstovi objavljeni na sajtu prikupljeni su sa najboljom namerom. O svakom pitanju, predlogu ili informaciji iz tekstova pre primene terapije konsultujte lekara. Nemojte da odlažete odlazak lekaru ili da se oglušite o prepisanu terapiju zbog informacija procitanih na našem sajtu. Medicina veoma brzo napreduje u novim saznanjima.

Priroda leči sve (blog) - 2020. Sva prava zadržana