Kava kava umiruje a ne uspavljuje
Kukuruzna svila za mrsavljenje
Karanfilic Nostradamusova zastita
Aloe vera najlekovitija biljka
Majcina dusica leci alkoholizam
Macina trava za lecenje steriliteta
Maticnjak lek protiv depresije
Bokvica za lecenje disajnih organa
Cajno drvo protiv upornih gljivica
Zova ili bazga (latinski naziv: Sambucus nigra) je visoka grmasta biljka koja raste nekoliko metara u visinu i poreklom je iz Severne Amerike. Već odavno raste širom Evrope i nije je teško pronaći u okolini naseljenih mesta. Stablo grma je od svetlo smedje do sivo bele boje, prekriveno tamno zelenim lišćem. Cvetovi zove su belo-krem boje, sićušni, veoma prijatnog mirisa i razvijaju se u tamno ljubičaste bobice.
Zova kao i većina biljaka ima svoje lekovite moći. Kao narodni lek upotrebljava se za jačanje imuniteta, protiv prehlade i gripa, za lečenje virusnih i bakterijskih infekcija krajnika, suzbijanje kašlja, za poboljšanje zdravlja srca, poboljšavanje vida, snižavanje holesterola, a preporučuje se i kao antioksidans. Sok od zove je u vreme velike epidemije gripa u Panami 1995. godine bio veoma popularan. Prenosile su se priče o tome da su oboleli od gripa koji su pili sok od zove imali blaže simptome bolesti i brže se oporavljali od onih koji ga nisu pili.
Biljka zova sadrži aminokiseline, flavonoide, antocijane, karotenoide, organske pigmente, tanin, glikozid rutin, vitamine A i B i značajnu količinu vitamina C. Flavonoidi i antocijani su snažni antioksidansi koji štite ćelije organizma od oštećenja. Zova takodje ima blago laksativno i diuretičko dejstvo.
Prema rezultatima naučnih istraživanja sprovedenih u Izraelu (Hasassah Oncology Lab) utvrdjeno je da zova podstiče rad imunološkog sistema, pa se u toj zemlji preporučuje kao pomoćno sredstvo za lečenje raka i AIDS-a. Na osnovu toga je potvrdjeno da ova biljka ima širok raspon dejstava: od činjenice da može osakšati tegobe kod prehlade i gripa, do astme i dijabetesa.
Nemački Centar za istraživanje hrane u Karlsruheu, došao je do saznanja da antocijanini koji se nalaze u zovi imaju čak veću antioksidativnu sposobnost od vitamina C i vitamina E.
Zatim, na osnovu studija na austrijskom Univerzitetu u Grazu otkrveno je da ekstrakt zove smanjuje oksidaciju lipoproteina niske gustoće (LDL) holesterola. Oksidacija LDL holesterola dovodi do stvaranja naslaga na krvnim sudovima, što uzrokuje nastanak ateroskleroze. Dakle, zova je korisno prirodno sredstvo za sprečavanje kardiovaskularnih bolesti.
Čaj od listova i cvetova zove naša narodna medicina preporučuje za čisćenje krvi, izlučivanje prekomerno nakupljene tečnosti u organizmu, lečenje reumatizma, šećerne bolesti, tuberkuloze, bronhitisa, šarlaha, kašlja, kijavice, gripa, prehlade i slično. Kaže se da zova "spira bolesti", tako što podstiče znojenje i mokrenje, pa se kroz taj proces izbacuju sve štetne materije iz bolesnog organizma.
Zrele bobice zove takodje imaju svoja lekovita svojstva i mogu biti od koristi. One su izuzetno bogat izvor vitamina B, potrebnog za pravilan rad nervnog sistema. Od njih se kuva sok, kompot ili džem, jer se ne jedu u svežem stanju. Sok od zovinih bobica se preporučuje za lečenje neuralgije živca trigeminusa, nesanice i stomačnih grčeva.
Vreme cvetanja zove je od maja do jula, tada treba brati tek procvetale cvetne cvasti, dok su jos uvek jedre i sveže. Bobice se beru kasnije jer se razvijaju tek kada cvet opadne a zrele su kada dostignu modro ljubičastu boju.
Svi tekstovi objavljeni na sajtu prikupljeni su sa najboljom namerom. O svakom pitanju, predlogu ili informaciji iz tekstova pre primene terapije konsultujte lekara. Nemojte da odlažete odlazak lekaru ili da se oglušite o prepisanu terapiju zbog informacija procitanih na našem sajtu. Medicina veoma brzo napreduje u novim saznanjima.
Priroda i zdravlje | Lekovite biljke | Hrana kao lek | Dijeta | Blog | Kontakt | Uslovi koriscenja
SEO optimizacija sajta: TotalDizajn, Beograd | Prijatelj sajta: MsBalkan | Web dizajn: Mungosoft - 2022. Sva prava zadrzana