Lekovite biljke - Prirodni lekovi - Prirodne metode lečenja - Recepti i saveti za prirodno lečenje

Slačica i senf su dva usko povezana pojma i njihova lekovita svojstva se mogu pohvaliti po mnogo čemu. Skoro da ne postoji domaćinstvo koje među namirnicama nema aromatični namaz senf. Međutim, malo nas zna od čega se proizvodi senf i koliko može biti delotvoran za neka oboljenja i probleme sa kojima se svakodnevno susrećemo, zato moramo da krenemo od početka priče.

U osnovi senfa je seme izuzetno lekovite jednogodišnje biljke slačice (mustarda, ardilj, gorušica, ognjica...).

Slačica potiče iz Indije, a u današnje vreme rasprostranjena je širom planete. Postoji bela, crna i braon slačica, a sve pripadaju porodici kupusa (Brassica). Slačica se gaji namenski kao industrijska biljka, ali kao divlje, samoniklo rastinje sreće se na svim kontinentima. Ona je i medonosna biljka, koju pčele rado posećuju. Izuzetno je otporna na temperature, dobro podnosi mrazeve, a može sazrevati i na plus 10° C.

Bela slačica narasta do 1,5m, dok crna slačica može dostići i do 2m visine. Biljka je u potpunosti prekrivena paperjastim dlačicama, listovi su perasto zarezani, a sitni žuti cvetovi grupisani u grozdove. U medicinske i prehrambene svrhe upotrebljava se sitno, svetlosmeđe okruglo seme, čija je lekovitost zabeležena još u spisima starim preko 5000 godina. Od semena slačice proizvodilo se još i etarsko ulje i brašno. Za njegovu lekovitost znao je i Hipokrat, a koristili su ga i Rimljani i stari Egipćani.

Zanimljivo je da se stabljika slačice žanje u jesen, i to noću, kada je rosa, da bi se sačuvalo seme u plodu. Nakon 10-15 dana sušenja, snopovi se mlate kao pasulj, kako bi se izolovalo seme koje se dodatno mora sušiti na tavanima. Ono se čuva u dobro zatvorenim limenkama.

Seme slačice nema miris, ali kada se žvaće u početku ima gorkokiseli ukus koji kasnije postaje sve intenzivniji i prelazi u izuzetno ljut miris i ukus koji peče i žari sluzokožu usta. I brašno slačice, kada se pokvasi, otpušta vrlo ljut miris koji iritira oči i izaziva suzenje.

Od semena slačice destilacijom dobija se etarsko ulje slačice, koje ima snažno antibakterijsko i antiparazitsko dejstvo, ali može biti veoma opasno i toksično ukoliko se nestručno upotrebljava. Izaziva crvenilo, plikove i rane po koži i sluzokoži, posledice neadekvatnog korišćenja se teško saniraju i mogu biti i fatalne. 4g etarskog ulja slačice može da ubije zeca za nepuna 2 sata, jer aktivni sastojak ovog ulja ima veoma mali molekul koji brzo i lako prodire u sve organe. Zato se ono drži dobro obezbeđeno u apotekama, a izdaje se samo na lekarski recept.

Seme bele slačice izuzetno je bogato vitaminima i mineralima. Najviše ima fosfora, kalijuma, kalcijuma, selena, magnezijuma, mangana, vitamina A, tiamina i niacina. Odličan je izvor omega 3 masnih kiselina i glikozid sinalbina koji izaziva žarenje u ustima.

Koje tegobe leči slačica?

O lekovitom dejstvu slačice na mnoge hronične i akutne probleme pisali su još stari Grci. Slačica stimuliše lučenje pljuvačke i do 8 puta, što doprinosi povećanju apetita. Takođe, ima laksativan uticaj i pomaže dobar rad sistema za varenje.

Poznata je i kao odličan saveznik u borbi protiv gripa, prehlade, bronhitisa, sinuzitisa, upale pluća, promrzlina, reumatizma i bolova u mišićima. Slačica uspešno smanjuje glavobolju, snižava krvni pritisak i pomaže kod simptoma menopauze. Pri oralnom uzimanju slačice trebalo bi biti izuzetno obazriv jer u većim količinama izaziva iritaciju želuca i creva. U ovim slučajevima može se koristiti u obliku čaja, obloge ili kupke. Obloge su veoma delotvorne kod menstrualnih bolova i upale jajnika, jer prodiru duboko u tkivo. Veoma lako se pripremaju: u 1l mlake vode stavi se 2 šake brašna slačice i sačeka se da počne da ispušta ljutu paru koja štipa nos i oči. U tu smesu natopi se čaršav, iscedi i stavi na obolelo mesto. Ostavi se da deluje svega 3-5 minuta, a koža se zatim dobro ispere da ne bi nastale opekotine.

Recept za pripremu čaja od slačice takođe je jednostavan: u čašu ključale vode sipati kašičicu mlevene slačice i ostaviti da odstoji oko 5 minuta. Ovaj napitak podstiče cirkulaciju i time pomaže kod groznice, prehlade, promrzlina, bronhitisa.

Mlevena slačica (brašno) ili ulje od slačice pomaže i kod brojnih problema sa kožom, podstičući zarastanje rana i posekotina. Isto tako, osobi u nesvesti može se dati da pomiriše mlevenu slačicu i tako joj pomoći da povrati svest.

Hromobrasinolid, supstanca slična steroidima, koja se nalazi u slačici, pojačava potrebu za hranom, a uz veći unos hrane doprinosi rastu mišića. Istraživanja sprovedena u Americi dokazala su da ovaj sastojak u isto vreme povećava i snagu i mišićnu masu što je dobra vest za sve one koji žele da na prirodan način razviju svoje fizičke sposobnosti.

Neke od naučnih studija pokazuju da slačica ima i antikancerogeno dejstvo. Naime, izotocijenid iz slačice usporava i sprečava rast malignih promena, naročito na bešici.

Kao što smo već na samom početku teksta i rekli, od slačice se pravi izuzetno ukusan i svima vrlo dobro poznat namaz - senf. Pa kako je se slačica može pohvaliti svojim lekovitim svojstvima, tako ni senf ne zaostaje mnogo u tome. U narodnoj medicini postoje mnogi stari recepti u kojima je senf osnovni sastojak. Zbog toga je zaslužio da ima i svoju stranicu na sajtu, pod nazivom: Lekovita svojstva senfa.

Svi tekstovi objavljeni na sajtu prikupljeni su sa najboljom namerom. O svakom pitanju, predlogu ili informaciji iz tekstova pre primene terapije konsultujte lekara. Nemojte da odlažete odlazak lekaru ili da se oglušite o prepisanu terapiju zbog informacija procitanih na našem sajtu. Medicina veoma brzo napreduje u novim saznanjima.

SEO optimizacija sajta: TotalDizajn, Beograd | Prijatelj sajta: MsBalkan | Web dizajn: Mungosoft - 2022. Sva prava zadrzana

Lekovite biljke - Prirodni lekovi - Prirodne metode lečenja - Recepti i saveti za prirodno lečenje

Priroda i zdravlje

Lekovite biljke

Hrana kao lek

Prirodno lecenje

Tablica kalorija

Slačica i senf

Koje tegobe leči slačica?